imber

Juče uveče sam izašla na moje standardno večernje trčanje uz šumu i kada sam stigla negde do Marakane, naišla sam na jedno malo mače kako čuči uz šumu. Lomila sam se oko 45 minuta da li da je nosim kući ili da je samo ostavim u nečijem dvorištu, a opet ako je ostavim u pogrešnom dvorištu poješće je neki pas. I tako smo se družili, malo mače i ja neko vreme i kada sam primetila da tu ima još neka mala mačka koja se plaši da mi priđe, smogla sam snage, ostavila je i otrčala kući.

Ako neko od vas može da je udomi, neka je nađe, uz Banjičku šumu blizu Marakane. Predivna je i baš mala, nema više od mesec dana. Brine me ova hladnoća, baš je danas morala da naiđe da me ubije u pojam što sam je ostavila. Zaštitite životinje, nisu one krive. I nađite malo mače! Ja ne mogu sada da ga tražim, moram da idem za Novi Sad.

NS here I come!

Jedna od želja na mojoj listi o kojoj sam već pričala je da imam svoj vinograd. E pa za vreme prvomajskih praznika sam tu želju ispunila! Naime, tamo negde pod Kosmajem stoji mojih nekoliko čokota pobodenih u zemlju, lepo udomljenih i zbriženih. Moj mali vinograd! Pale su i neke žrtve: jedna posekotina, nekoliko žuljeva i jedan slomljeni pijuk (ne znam kako sam to uspela). Te žrtve više pokazuju koliko ne umem, nego koliko sam se naradila. Ali eto, jedna želja može da se računa kao ispunjena. I stvarno se osećam bolje! Nešto sam uradila, napravila. Jednom mi je neko rekao ’Uradio bih nešto, stvorio bih nešto ali ne znam šta!’ A opet, mnogo je lakše stvoriti nešto kao što je vinograd, nego naučiti nešto kao što je šah.