Pero Zubac – Uzaludna (Plava Obala, Doba kiša, 1988.)

Ovih dana dosta sedim u tišini od kada je prošao ispitni rok. Odmaram mozak od nepotrebnih stvari i razmišljam o onim drugim. Počela sam da pravim spisak želja koje bih htela da ispunim jednog dana, kao što je da idem u pustinju, sviram usnu harmoniku, imam motor. Zapisala sam ih i numerisala, imam manje želja nego što sam mislila. Kada neku budem ispunila, samo ću je precrtati, kao nešto završeno, zadatak ispunjen. Tako ću se osećati bolje kada znam da na nečemu radim, da ne gubim nikad vreme, da nečemu težim i imam želje. Jer čemu sve ako nemam smelosti ni da želim.

Prija mi tišina. Misli su mirnije. I kiša mi ova prija. Posmatram neki običan život, sasvim običan, kao da je moj. Pitam se šta se dogodilo da se moja ličnost ponela kao predmet oscilacije. Koliko je bilo potrebno da se sama sebi više ne sviđam. Kako je malo potrebno da se bude srećan, i sto puta manje da se pati. Ni na trenutak nisam zastala da se zapitam kuda sam zapravo krenula. To vreme je prošlo ali odatle je i ovo pisanje bloga krenulo.

Sad kad imam listu želja, sad je sve lakše. Sve ostalo su samo usputne stvari. A toliko toga još imam da uradim. Trenutno se bakćem sa učenjem šaha.

I

M:

- Mi pomorci uvek stignemo daleko, a uvek na isto mesto.

Ja:

- To znači da poznaješ ceo svet kao da ti je na dlanu, a celo more ti se u prstima krije, sam ga sebi praviš.

II

Ja:

- Ne zaboravi zašto ploviš. To je ono što najviše voliš i ma koliko teško delovalo na trenutke, seti se, i uživaj u svakom momentu.

M:

Ja:

- Meet you at the end.

Evo Uskrsa! Svake godine mu se obradujem kao malo dete rođendanu. Naime, svake godine za Uskrs idemo kod tetke na plac pod Kosmajem i tamo pravimo familijarno okupljanje, roštiljanje i zezanje. Prvo što mi padne na pamet je silno ljubljenje sa familijom, o bre i taj običaj ljubljenja tri put u obraz, al dobro sad, ako mi je to ulaznica na roštiljanje... Obično se na takvim okupljanjima provučem kao mlađa, tj odem i igram se s bratancima. Oni su zanimljiviji od ovih starijih kojima je samo u glavi koga će sledećeg da žene ili udaju. Lepo se štekujem tamo sa decom, igram basket ili šta nam već padne na pamet, ili glumim vrtešku pa ih vrtim u krug dok nam se svima ne zavrti u glavi! Šta ću kad volim da se igram, svi smo mi deca u duši doveka. A tek kad krenemo da se takmičimo čije je jaje najjače, pa ja uvek uzimam ona već naprsla i uvek izgubim. A oni klinci, kad krenu da preteruju sa kucanjem, pa im posle đavo kriv kad im je muka od količine koju su pojeli. Što je najbolje, većinu samo iščukaju i ostave da neko drugi jede.

Ove godine računam na taj Uskrs da mi proleće ne prođe a da cveta nisam videla zbog učenja ili obaveza. Da pre neki dan nisam uveče izašla da se prošetam, ne bih osetila miris rascvetalog drveća, koje je, baj d vej, već počelo da gubi cvetiće. Ali Uskrs na planini, pa roštiljanje, pa igranje, pa mirisi, cvetići, vetrić, uživancija! Težak je život! A znam da čim to prođe, odmah kreće razmišljanje kuda ćemo za prvi maj. Samo tražim razlog!

Spiram te sa sebe.

Ne shvatam, zar je moguće?

Pošto me je Šljivana prozvala, takođe ću da se prihvatim azbuke a ne abecede. Pa evo ide:

A – ako ti ako, anticipacija, AAAAA!;

B – bre, blog, bla, brod, BG;

V – vinogradi, vozovi;

G – godine;

D – dođavola!, dodiri;

Đ – đubre jedno; 

E – esteta;

Ž – život;

Z – Zagreb – tamo idem često, zezanje, zar ja?!, zabušant;

I – IS, istina, italijanski;

J – da ne psujem sad;

K – kapuera, kafana, Kotor, kafa;

L – latinski II motherfucking, lepota, Leb i Sol;

Lj – pogledaj poslednju stavku pod slovom S;

M – mornar, more, moj si, moš se ženiš, milovanje;

N – nesan, neprežaljeni, neobavezan;

Nj – njega bih samo da grlim jako;

O – on, onomatopeja;

P – poezija, pivo, posesivna, prevara, poljupci, pogledi;

R – radost, ruke;

S – smeh, sreća, san, sve bi seke ljubile mornare;

T – tiho tiše, tajne;

Ć – ćutnja, ćuk;

U – usud, u majku mu;

F – fakultet, fotografija, fabbro;

H – hint;

C – c c c, cipele;

Č – čežnja;

Dž – Džoni Dep ili skraćeno Džep;

Š – šušu šumi nešto, šaputanje, šit hepenz;

Sad je red na Trešnjicu (znam da te neće mrzeti), Maslina, Vijugo (ajde jednom) i to je dosta.

Gledam malopre vesti na B92 i kao prva vest ide ’Formirana vlada! Koštunica premijer!’. Istog trenutka sam se s obe ruke uhvatila za glavu i rekla AAAAAAAAAAAAAAAAAAAA! Nikad ranije nisam razmišljala o tome da odem iz ove zemlje, ali ako je ovako, idem sigurno. Psovala sam tokom celog priloga kao one babe u gradskom prevozu, iz dubine duše. Ono što je usledilo je bilo objašnjenje da je ta vest bila samo prvoaprilska šala!!! Daj ljudi, nemojte to da mi radite! Skratili ste mi život za nekoliko godina i mozak za milione sivih i belih ćelija! Doći će meni ovaj prvi april glave, vidim ja. Čak mi je i najbolji drug poslao poruku da je osvojio 50000 na greb grebu. Dobro je da ga poznajem dobro pa sam se odmah setila šta je u pitanju.