uto - 13.02.2007
Italija
Sada će da krene malo duži opis putovanja u Veneciju, kako je bilo toliko utisaka da nisam mogla nijedan da izbacim iz priče. Venecija je prelepa. Znate kako ljudi umeju da preteruju u hvaljenju, bilo zbog ličnog utiska ili turizma? Zato sam očekivala previše ishvaljen grad na vodi. Međutim, prevarila sam se, zaista je prelepa. Od zanimljivih događaja izdvajam sledeće: jednom prilikom dok smo se vraćali kući (tako ću to da nazovem) videli smo natpis na zgradi sumnjivog porekla, ali smo ga pratili. Moja sumnja je bila opravdana, naime izgledao je kao da je zapisan markerom i odveo nas je na pogrešnu stranu. Neko je napravio šalu za turiste kao što smo to bili mi, da ih odvodi na pogrešnu stranu. Sva sreća pa smo na vreme shvatili i otišli na drugu stranu.
Gde god kreneš moraš da pređeš najmanje jedan most, a obično i više. Ima ih mnogo, previše, malih, velikih, lučnih, sa ili bez stepenica, drvenih, betonskih, svakakvih mogućih. Nije to grad na vodi, to je grad mostova. Inače, po đubretu u kanalima sam zaključila da se voda u njima kreće pošto nisam bila sigurna jer je voda svuda ista. Ljudi su tamo postali otporni na kanale kojih je bezbroj u gradu. Uopšte ih više ne vide, čak ih ni ja više nisam videla posle samo dva dana. Nikad se ne dogodi da neko upadne u kanal, a ograde ne postoje. Čak nisu ni kao ulice, više su kao crne rupe, nevidljiva polja, zona nestajanja. Svi su inače zeleni i u ovo vreme ne smrde, mada smo naišli na dva koja su smrdela. Zaista su retki. Ptice su najveće štetočine, trebalo bi uvek da paziš da te ne usreći neki golub ili još gore galeb koji proleće iznad tebe. Ali ima ih samo uz velike kanale.
Kako sam bila jedina u grupi koja priča italijanski, naišla su razna pitanja tipa:
- Šta je ovo što piše ovde?
Ta su pitanja bila omiljena kada je hrana u pitanju, a čudnog li našeg jezika pa mi nemamo nazive za veći deo tih stvari.
- Pa to ti je to što piše, nemamo mi drugu reč za to..
- Pa šta je to onda?
’hrana?’ mislim se..
- A kakva je ovo pasta?
’ista kao i sve druge verovatno...’
- Ma ista kao ta pored nje samo drugačijeg oblika.
- A kakav je ovo sir?
- Ovčiji...
Ono što je mene impresioniralo u Italiji je belo vino. Kako sam veliki ljubitelj istog, navukla sam se na belo vino kao siroma’ na hranu. Prelepo je, slatko a ne previše, nije kiselo, i što je najvažnije vrlo je pristupačno jer ga ima na svakom ćošku.
Za samu Novu Godinu se baš nismo proslavili. Pokušali smo da stignemo do trga Sv. Marka ali smo stigli do prolaza na 5 metara od samog trga jer dalje nije moglo od ljudi. Tako smo tu kao gledali vatromet, izljubili se, pili vino na sred ulice i sve ono što su i ostali oko nas radili. I eto mene za Novu Godinu u najromantičnijem gradu na svetu, bez pratnje, ali zato sam dragim osobama poslala porukice da se ne bih osećala usamljeno, a to sa njima u mislima nisam ni bila. J
Naime, Venecija je puna uličica i mostića da ti svi izgledaju isto, a radnje ti sve budu poznate jer sve prodaju više-manje iste stvari, pa je tako lako izgubiti se. Ponekad ti unesu toliku paranoju da i kad vidiš radnju po pedeseti put, misliš da je vidiš prvi put i obrnuto. I svi kruže okolo; ako želiš negde da stigneš, samo pratiš talas turista, ima ih svuda da uveče ne možeš od njih da hodaš ulicom. Pričam o njima kao da ja nisam bila jedna od njih. Ali stvarno, posle tri dana Venecija postane dosadna, nema više ništa što već nisi video. A opet, toliko je različitih stvari, mostova, kuća, kanala, da je nemoguće znati ih dobro posle tri-četiri dana, ako nisu baš specifični. Ono što ti vuče pogled su brojne radnje gde se prodaje staklo sa Murana, jednog od ostrva Venecije. Prelepo je, ali ga svuda ima pa ti se smuči na kraju. Venecijanskih maski ima na sve strane i svih mogućih vrsta. Ulice grada su toliko uske da zaista izgledaju kao deo lavirinta koji te stalno navodi da ideš u krug, začarani, iz kog ne možeš da izađeš. Toliko smo vremena proveli u gradu da smo naučili kako da se na pravi način izgubimo, kako to nije nimalo čudno u Veneciji. Na taj način možeš da vidiš mnoge stvari koje pre nisi video. Izgubiš se među građevinama i drugim ljudima, ponekad koračaš potpuno pustim ulicama i naiđeš na zid. Što se više trudiš da se ne izubiš, to ti više isto to polazi od ruke i obrnuto.
Venecija je definitivno grad koji bi trebalo posetiti i sigurno vam neće biti nimalo žao. Samo vam preporučujem da imate uz sebe dobro društvo i sve će vam biti odlično kao što je bilo meni. Ako u kom slučaju želite da upoznate romantični deo grada, ipak povedite sebi dragu osobu sa sobom, za razliku od mene J i sigurno će vam biti prelepo ako volite da uživate u detaljima i sitnim stvarima. Ali uvek je lepo imati gde i kome se kući vratiti.