imber

Nije to strah što noć krije. Nije ni hrabrost to što mi novi dan daje. Više je želja, polet. Nismo mi kukavice što se krijemo iza ovih elektronskih reči. Ne postoji drugi način na koji mogu da iskažem to što hoću. Ima stvari u kojima sam, recimo, uspešna i koje predstavljaju konturu moje ličnosti. Ali ne bih rekla da se kroz njih potpuno izražavam. Ovaj mali svet, ovaj moj svet, ova stranica... to su moje reči, nikada naglas izrečene. Nikada nisu dobile drugačiju formu. Najviše mi dolaze u obliku pesama, koje i nisu nekog posebno vrednog karaktera, ali su moje i kroz njih govorim. Ipak i na ovoj stranici ostaje sve skriveno. Ko sam ja, gde sam, zašto ne govorim stvarnim ljudima da me ovde mogu naći. Opet, toliko je stvari koje o sebi nisam rekla. Tu su samo najdublje reči, najdublje slike i previranja, a toliko je toga neprikazanog. I nije uvek kišni oblak iznad moje glave, ali to ne govorim, jer o sreći ne umem lepo da pišem. A sve ono što mi noć nosi nije strah, već snovi o jutarnjoj svetlosti...

i kad si u blatu i dalje mozes videti zvezde

tada jos jace sijaju :)

niko te ne sprečava da progovoriš

niko, da hocu rekla bih.

bas tako!

Reči proze mi ne dolaze u poslednje vreme, kao da nemam šta da kažem. Ali ovakav niz se sam u meni javlja...

Prašina sad pokriva put starih reči

što uvlačile su se u prste

i promicale straži sećanja

gde niko te uhvatiti nije mogao.

San bi za tobom jurio

i u stopu pratio nejake misli,

oduzete, predate i samo tebi

prepuštene.

Dani gutaju poslednji dah

stare priče što se još u rečima krije;

a noć ga pod svoj ogrtač stavlja

i nov život mu pruža,

da traje

koliko i uspomene.

očigledno da je došlo vreme za promene

yes!!! :)

Zahvali se noci. Donosi dan. Donosi nova lica za nas kukavice?!

ma samo stavis naocare za sunce i opet ti noc :)))